Opservacije / Observations

Većina ljudi počinje svoje dugogodišnje karijere i radne odnose na uglavnom  najnižim i najudaljenijim pozicijama u odnosu na kancelarije sa velikm staklenim prozorima obasjanim sunčevim zracima.

Mnogi sanjaju i ustremljuju se ka tom gnezdu, ipak mnogi sleću na niže grane kad shvate da, let do tog gnezda ne traje koliko i jedan odlazak na Jug.

Istina je da svako od nas može da sanja, međutim svako od nas poseduje karakteristike (genetski potencijal, crte ličnosti, roditelje i okruženje iz kojeg potičemo, vrednosti, veštine, uverenja;perspektivu, vrline, mane, hendikepe, kognitivne sposobnosti; intelektualne kapacitete, prednosti, energiju, harizmu i još mnoge druge stvari) koje određuju ili ti kako kažu determinišu one koji su dobili bingo na lutriji i one koji su bili skromnije nagrađeni ovaj put.

Nije sve u karakteristikama ima nešto i karakteru, stavu i radu.

Neki ljudi kroz inat mobilišu sve svoje rezervne kapacitete i uprkos mnogim preprekama penju različite lestvice do različitih vrhova.

Sam vrh je uglavnom rezervisan sto za probranu populaciju.

Svaki nivo, svaki sprat, svaki sloj poseduje svoja pravila, uslove, protokole, manire, očekivanja, statusne simbole, materijalne količine, čuvare i drugo.

Ja nisam odrastao na “vrhu”, ali sam imao priliku da posmatram izbliza one koji jesu.

Ti ljudi žive u Potencijal Palati.

Platežna moć, posedi, komšiluk, poznanstva,  prijateljstva, partnerstva, prilike i profiti  svrstavaju ove ljude u Čardak na nebu, jedva pričvršćen nejednakom gravitacijom na zemlji.

Oni drugačije zarađuju novac, drugačije plaćaju porez, drugačije misle, druge stvari čitaju i gledaju, drugačije se ponašaju, drugačije rade i provode vreme “na poslu”,  drugačije uče, drugačiji vazduh dišu i žive drugačije živote u odnosu na većinu.

U plemstvu nije presudna količina kapitala, kredita, keša ili katastarskih parcela na kojima se nalaze mnogobrojne firme i građevine, bitna je plava krv.

Plemstvo ne nasleđuje “samo” bogatstvo u materijalnom, već i u svim drugim oblicima i u svakom drugom smislu.

Većina ljudi uglavnom usmerava pogled prema onome što materijalno postoji kao dokaz ili poseduje neko drugi u svom vlasništvu, a zaboravlja da obrati pažnju na “nevidljive” konstituivne elemente i postupke kako je neko te stvari stekao.

Većina će pomisliti “ukarao je”, “nasledila je” i tu završiti dalje razmišljanje, zatvarajući um predodređenim “proverenim” pričama u koje su poverovali mnogo pre poslednje prave misaone polemike.

Kapital je nesumnjivo ogromna prednost, ali zamislite kolika prednost se sitče sa posedovanjem sledećeg: investiranje roditelja u decu (vaspitanje, obrazovanje, mentori, tutori, praksa, primeri..) , intelektalni kapital i vlasništvo (lekcije, programi, pravila, ideje, stavovi, uverenja, regulacija emocija, efikasnost u potrošnji energije, vrednosti, vrline i mane…), intervencije (novčane, pravosudne…) socijalno okruženje (konekcije-poznanstva, prijatelji, partneri, porodica-dinastija, komšije, konsultanti i savetnici…), putovanja i poslovanje u inostranstvu, pristup informacijama drugačijeg ranga važnosti i vrednosti..(knjige, seminari-predavanja, konferencije, skupovi, događaji…), kvalitetna nega o zdravlju (ishrana, fizička aktivnost, terapeuti).. i drugo..

Svemu ovome su prestolonaslednici izloženi od malih nogu, naravno to ne znači da će biti i ostati na samom vrhu kao njihovi roditlelji (postoje mnogi strmi padovi sa vrha na dole-pravo u bezdan), ali svakako čini odličnu bazu i plodno zemljište za nadogradnju.

Život kao iz bajke, međutim sve priče poseduju onu drugu stranu priče.

Više novca sa sobom povlači i više posla, više prilika između kojih treba napraviti pravi izbor, više stresa, veću odgovornost za postupke i poteze koje povlačiš, više problema, više šansi da imaš moćnije neprijatelje, više razmišljanja o tome ko su zapravo tvoji pravi prijatelji, kome možeš da veruješ, a ko je tu samo zbog novca (važi i za romantične partnere), više rizika, više opasnosti za neutoljivu žeđ i pohlepu…

I Blagoslov poseduje svoj Balast, a disfunkcionalni obrazci razmišljanja, ponašanja i međuljudskih odnosa ne pogađaju samo ljude sa manje novca…

“Normalci” čuo sam od klinaca da se tako zovu ljudi koji se uklapaju u kalup, u prosek po društveno prihvaćenim normama, vrednostima, materijalnim i drugim stvarima.

Pre nego što napišem bilo šta drugo, vredi napomenuti da svaki čovek, bez obzira na karakteristike i specifičnosti (čiji je spisak podugačak), obavlja skoro neshvatiljivo važnu ulogu u “ekosistemu” u kojem živimo.

Fokus i pažnja se uvek usmeravaju ka “slavnim” ličnostima, političarima, milijarderima, spotskim timovima i  drugima koji poseduju mogućnost da je (pažnju) održe na sebi, za šta su za uzvrat i više nego dobro plaćeni.

Profit bez populacije (“normalaca”) ne postoji.

Ljudi koji zapravo obavljaju najveći deo posla predstavljaju najveći deo populacije.

Gausova kriva je fenomenalan fenomen, “upravljači”-direktori, predsednici, milijarderi ;beskućnici, prosjaci i ljudi na programu socijalne pomoći okupiraju manje osenčene delove pod sunčanom krivom- na različitim krajevima kontinuma naravno.

Put sa dna do vrha je redak.

Filmovi predstavljaju šačicu ljudi koji su prošli kroz sva sita i rešeta kako bi postali Neko.

Niko ne prikazuje onih sitnih stotinu miliona koji isto to nisu uspeli.

Šanse da postaneš milioner, ako si beskućnik iznose 1</10.000 (ljudi) ili manje od 0.01% (kaže sveznajući chat gpt).

Hteli da priznamo ili ne ekosistem je neverovatan sistem.

Jedinstvena kompozicija i kreacija.

Da bi filharmonija bila u stanju da svira umetnička dela, ne mogu svi da budu dirigenti, ali isto tako i ne mogu svi da budu muzičari.

Neophodni su i organizatori, zaposleni i volonteri koji obavljaju svoju jedinstvenu i nezamenjivu ulogu.

Skala procene i razvrstavanja (društvo, obrazovni sistem, slobodno tržište, državne institucije;rukovodstvo, kompanije; upravni odbori i politika)  na osnovu predispozicija, interesa, profita, u nekim slučajevima (koruptivnog delovanja, uticaja i moći) sugestivno svrstavaju more ljudi (ukoliko ti isti ljudi prihvate “ponudu koja se ne odbija”) na različitim kotama-(pozicijama) velikog plavog plavetnila.

Voleo bih da su svi oni na vrhu zasluženo došli do tog vrha i da kroz svoj primer i vođstvo pokažu put, odaberu i organizuju najbolje među najboljima na svim nižim pozicijama kule od karata.

Takođe bih voleo i da svi koji su pri dnu se zapitaju da li su tamo zbog neaktivnosti i neiskorišćenosti svojih potencijala ili nemogućnosti i neposedovanja  kapaciteta.

Ako nisi svestan/na gde i zašto se nalaziš tamo gde se nalaziš, predlažem da što pre utvrdiš.

Kontrasti su kolosalnih razmera.

Neki će odlaziti na razgovore za posao u bezobličnim, bezdušnim i bezbrojnim redovima radnih mesta sa natpisom iznad odeljenja “Rad oslobađa”, drugi će pregovarati poslove i ugovarati tendere za milione i milijarde evra daleko od vidokruga i domašaja “javnog” mnjenja.

Očekivanja organizacija su ogromna (zavisi kako za koga), postoje čitavi tomovi pravila ponašnja, upotpunjenih sa svitkom željenih preduslova koje kandidati moraju posedovati.

Prodaja je čudo.

Ljudi svakodnevno kupuju razne ideje i koncepte čija sitno ispisana štetna svojstva i dejstva, uglavnom nažalost prekasno uviđaju i osvešćuju.

Maksimalan angažman za minimalnu zaradu.

To se traži, pored iskustva, nezavisnosti odgovornosti, kompetentnosti, kreativnosti, brzine, poslušnosti, pouzdanosti, preciznosti, požrtvovanosti, preduzimljivosti, entuzijazma, efikasnosti, efektivnosti, empatije prema polnim, “rodnim”, seksualno orijentisanim i svim drugim manjinama… “ali to nije sve” što bi rekli na reklamama TV Shop, mogli bi da nabrajamo ovako do sutra, “ali” ću se ipak zaustaviti ovde, siguran sam da uviđate poentu.

Pronalaženje, pravljenje, prave-plaćene prilike-patenta-proizvoda predstavlja profesiju pasioniranih profitera.

Ovaj tip ljudi ne možete videti u jutranjim i popodnevnim “špicevima”.

Oni se penju liftom na poslednji sprat, dok se vi penjete stepenicama prema svom random mestu u podnožju zgrade.

Ovi ljudi znaju i imaju mnogo više prilika i mesta gde će zaraditi svoj novac, u odnosu na mesta i prilike gde će ga potrošiti, u poređenju sa drugim ljudima.

Oni umnožavaju novčanice sa retkim poprečnim presekom profila poznatih lica kroz investicije, biznis, povlastice plaćanja poreza, dok vi sabirate, štedite i štetite “onome što ostane od plate” kroz inflaciju i impulsivnu reakciju kupovanja (ne) bitnih stvari.

Bitne stvari nisu samo stvari, a jedna od najbitnijih su ljudi.

Koga znaš? S kim si dobar? Gde? Na kojoj poziciji? Čime se baviš? Čime se bave tvoji prijatelji, partneri..? Koji i koliki je obrt novca u poslu, kompaniji i industriji?…

U ovih nekoliko pitanja (i još nekim) mnogi će pronaći svoj Džekpot.

Još jedno dobro pitanje: Koliko vrednuješ sat vremena svog života?

Jednom kad se sati pretvore u dane, dani u nedelje, nedelje u mesece, meseci u godine, godine u decenije, a decenije radnog iskustva u veći deo života većine ljudi, izvorni izbori isijavaju u intelektualnoj introspekciji proživljenih života ostarelih ljudi.

Ko ne ume da ceni i proceni sat, ne zna da ceni i proceni ni život.

Pored sata, bitan je i ugao, da budem precizan stepeni slobode.

Koliko stepeni slobode ima  tvoj ugao?

Mnogo je važno osvestiti ove stvari, sa njima sve je lako, bez njih… gotovo nemoguće.

Da li je sve ovo fer, ne znam, mislim da uglavnom jeste, jer je premisa jednostavna “šta te sprečava da ti budeš jedan od njih ako poseduješ neophodne kvalitete i karakteritike i uložiš konstruktivan, kreativan i količinski dovoljan rad.”

Ljudi koji imaju nešto u “šeširu” i po nekog “keca” u rukavu obično odluče u nekom trenutku da pokažu svetu kakvog “zeca” i koje “karte” imaju.

U poslovnom svetu što se bliže nalaziš suncu-centru, uglavnom (postoje slučajevi u kojima je Ikarus leteo preblizu i previsoko ka Suncu) bolje prilike, plate i profite imaš; možeš očekivati bolje buduće rezultate. 

“Oni koji imaju, još će im biti dato, i posedovaće izobilje, oni koji nemaju i ono što imaju će im biti oduzeto..”

Svako se nalazi na nekoj udaljenosti u poslovnom solarnom sistemu, i svako svojim izborima i prihvatanjem poslova, pozicija, (ne)uslova u radnim ugovorima i dogovorima postavlja trenutnu (na žalost u nekim slučajevima) i konačnu verziju sebe ne samo na radno mesto, već i određeni duhovni, psihološki, filozofski, sociološki i materijalni  svet.

Zapamtite velika većina (ne svi) je zamenjiva.

Neki lakše, neki malo teže.

Uvek ima nekoga ko će prihvatiti “ponižavajuće” pozicije i plate, ako više te iste pozicije ne želite, ustupite ih nekome drugome ko ih želi.

Krug života je takav, a vi ako želite druge pozicije, idite pregovarajte za njih.

Nemojte potceniti koliko sredina svakodnevno sprovodi svoj uticaj na sve nas (našim izvornim izborom).

O čemu razgovarate sa kolegama, koliko novca zarađujete, koliko sati radite,da li idete na posao prevozom, vozite određenu marku auta ili imate svog vozača, gde idete na letovanje, da li ulažete novac na berzi, u kom delu grada živite, da li ćete podizati kredit za stan ili ćete kupiti u kešu, kakve prilike ste u stanju da ostvarite na poziciji na kojoj se nalazite, da li razmišljate o plati ili profitu, da li ljudi oko Vas jedu namirnice iz pekare ili ručaju u restoranu, kako posmatrate penziju kao koncept, pogledi na svet, ideje, asertivnost, stavovi, način ponašanja, oblačenja i izražavanja i million drugih stvari…

Sve ćete to odabrati i sve će vas to sačekati na vašem radnom mestu ili sa poslovnim partnerima s kojima budete sarađivali.

Birajte pažljivo, a ako ste prihvatili sve ovo a ne dopada vam se, menjajte.

Neke stvari ako ne probaš, nikad nećeš saznati koliko ih dobro možeš raditi.

Lako je reći menjaj, ono što je zapravo suština i jedino promenjivo u ovom slučaju smo mi sami (u određenim granicma).

Sredina, kolektiv i sprat će ostati kakvi su bili, kakvi  jesu i kakvi će biti (najverovatnije).

Ti moraš da se promeniš; i to ne malo, nego uglavnom mnogo.

Nije problem ne znati kako se radi neki novi posao, kako funkcioniše novi sistem,  ne posedovati radno iskustvo i  još mnogo drugih stvari koje čovek pre ili kasnije savlada u okviru novog radnog mesta na kojem se “nalazi”.

Problem nastaje onda kada čovek  počne da se postepeno, gotovo neprimetno prilagođava sredini koja je trebalo da bude početna i privremena pozicija.

Viđao sam kroz život različite ljude koji su se privikli na mrak “podruma”. Na njihovim radnim mestima Sunce ne sija, a visoki menadzment se retko pojavljuje.

Njima je ostalo jedino da se sećaju kako sunce i sloboda izgledaju, i onih inicijalnih intervuja koji su obećavali veličanstveni pogled sa vrha planine ”Hijerarhije”.

Ili možda ne?

Čovek je jedinstveno biće.

Ima neverovatnu sposobnost da se prilagođava i na dobre i na loše uslove, međutim ono što je njegov još vredniji kvalitet jeste da može da uči, uviđa i usmerava svojim daljim postupcima (u koliko-tolikoj meri) pravac svoje sudbine.

Limiti i slobodna volja su neverovatno važni i neraskidivo povezani pojmovi.

Svako od nas može u svakom trenutku da donese bilo koji izbor, ali je taj izbor ili ti slobodna volja uvek limitiran u tom trenutku realnim i validnim limitima.

Svako može da donese odluku da će da će da radi 18 sati dnevno i da će da postane uspešan preduzetnik ili član visokog društva u svojoj kompaniji, međutim realnost je da svaki čovek poseduje trenutne, periodične (životni period u kome se nalazimo mladost/zrelost/starost) i konačne pragove tolerancije pre pregrevanja, pregorevanja i pokvarenog stanja.

Pragovi se pomeraju.

Oni su fluidnog karaktera i uglavnom zavise od kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika uloženog truda, ali  i od naslednih osobina i karakteristika osobe.

Šta ovo znači?

To znači da treba raditi najvišim mogućim produktivnim i održivim tempom-intenzitetom-obimom, uz svest o svim našim prethodno pomenutim karakteristikama.

Želja za uspehom je konstanta kod svih ljudi, no njihov domet uspeha je nešto sasvim drugo.

Da li svako može da postane vlasnik-direktor ili milioner?

Mnogi bi rekli da može.

Videli su na “reel-u”, u filmovima ili pročitanim knjigama popularne psihologije i autobiografijama uspešnih ljudi.

Ja sigurno nisam jedan od onih koji će reći da ne može.

Ja bih rekao: Ne znam, ali hajde da vidimo-iako ne možeš, da vidimo šta možeš.

Koji je tvoj Maksimum?

Domet, Sunce i Ikarus, neraskidivo povezane tri “reči” koje gotovo čine čitave životne priče iz prakse miliona l biliona ljudi.

Treba utisnuti jednu rečenicu u ovom delu sada, a ona glasi: Budite svesni da Ikarus može da “poludi”, da može da nastane pomračenje Sunca i da domet ne može da dobaci.

Domet nije uvek povezan samo sa onim što poseduješ od karakteristika, znanja i uloženog truda.

Nekad je mnogo bitnije koga znaš, koga taj neko zna, da li mu taj neko duguje uslugu, u kom delu grada, gradu i državi se nalaziš, da li si otišao/la na događaj i rekao/la “zdravo…”, da li si se poigrao sa statistikom i napravio 10 ili 10.000 pokušaja…

Mnoge stvari mi ne kontrolišemo, a sa druge strane u ovom ternutku ogroman broj stvari zavise upravo od nas.

Neko će svojim “jedinstvenim” izborima “dobiti” totalno različite rezultate u realnosti u poređenju sa nekim drugim ko radi te iste stvari.

Nekada ćeš ujutru krenuti kasnije na posao nego inače i možda ćeš baš zbog toga “izbeći” sudar sa sudbinom/smrti u saobraćajnoj nesreći, nekad ćeš raditi naporno mesecima na nekom projektu i baš u danima kad treba da prezentuješ svoj mukotrpni rad, šef će ti saopštiti da je veštačka inteligencija, možda i nova mlada i perspektivna koleginica već pronašla rešenje za projekat i da tvoje “usluge” više nisu neophodne kompaniji.

Primera je pregršt, predvidljivosti premalo.

Bog je ultimativni planer i poslodavac.

On daje život, prilike, posao, poznanstva, partnerstva i prijateljstva i On ih uzima-oduzima, kada tako mora.

Put se pojavljuje onda kada uključiš senzitivnost na signale, stvari i situacije na maksimum i imaš poverenja, dok radeći jednim okom “posmatraš” ultimativnog Tvorca na delu.

Postoje poslodavci, preduzetnici i predsednici (udruženja, klubova…) koji patološki pokušavaju da naprave profit.

Mnogi od njih nisu voljni da pošteno i pravedno plaćaju svoje zaposlene (čak i u nekim slučajevima, pogotovo najbolje zaposlene- njihov sistem vrednosti, karakter i politika im ne dozvoljavaju da prepoznaju takav oblik angažmana vrednim, njima je mnogo vredniji moralno urušen, lako potkupiv, lojalno zarobljen, špijunski operativan i upravljiv kako god se takav radnik zvao), nakon čega iziritirani, deprmirani ponekad depresivni i devalvirani radnici opravdano protestuju, neki unutar sebe, nižim, često štetnim auto-imunim bolesnim frekvencijama, neki spolja-direktno u etar.

Suština je jednostavna Poslodavci hoće da plate Mesija kao Miću, a da on nastavi da igra kao Mesi za njihov klub, ili da Miću plate mizarno malo, a da Mića igra Ligu Šampiona za koju on jednostavno nema kapacitet…

I jedan i drugi slučaj su naravno neodrživi.

Nekako su stvari logične, ukoliko želiš da posluješ u Ligi Šampiona moraš imati tim stručnjaka ili kadar koji ima kapacitet, kvalitet, karakter i integritet.

To su  ljudi koji rade ozbiljne stvari na ozbiljnim mestima, sa ozbiljnjim krajnjim rezultatima koje terba ozbiljno, odgovorno i pošteno platiti.

Ako hoćeš da igraš beton ligu onda ti ostaje Mića.

Prevarant ne postoji bez prevarenog.

Svako igra svoju ulogu, neki očigledno “uspešnije” od drugih.

Ono što je još važnije jeste da svako preuzme odgovornost za svoj deo.

Kada shvatimo da se u životu skoro ništa ne odvija bez “igranja” našeg dela, učestvovanja ili ne učestvovanja kada je bilo neophodno učestvovati – tada ponovo stičemo često zaboravljenu slobodu izbora.

Izbor je presudan.

Ne zaboravite, postoje razni rangovi, nivoi i lige u sistemu takmičenja, takođe postoje razni ljudi, timovi, stručni štabovi, kadrovi i klubovi u svim tim ligama i takmičenjima.

Ovaj dvostruki heliks sa svim svojim karakteristikama i kombinacijama stvara sve rezultate u realnosti.

Prelazni period u viši i niži rang  je konstantan i moguć za igrače, zaposlene i klubove, a put i njegovo trajanje uglavnom zavise od polazne tačke, postupaka i kapaciteta svih učesnika.

Ovom prilikom bih iskoristio priliku da te ohrabrim, uradi sve što možeš da napraviš najbolji izbor u skladu sa svojim talentima, sposobnostima, veštinama, kapacitetima, i svim onim što te čini neponovljivim na ovoj zemlji.

Svet i život su prepuni bezuspešnih kopija koje pokušavaju na silu da otmu “njihovo” mesto pod Suncem.

Igraj u najvišem mogućem rangu sa i protiv najboljih među najboljima ako možeš, ti ljudi će te inspirisati da ne ostaviš ni gram potencijala u sebi.

Lepo je kad takmičenje od svih takmičara i učesnika hoće da baš ti budeš pobednik, a ti pošto se takođe pitaš učini sve što je do tebe da budeš zasluženo primer i referentna tačka svim ostalima.

Šampion.

– Polako Šampione.

– Quid Pro Quo.

– Sećaš se.

– Polis (grad-država), porez, politika, procenat, partija, pomilovanje, pravosuđe, paravan, plan, prestiž…

: Sve na  P…

– Ima nešto i na M: Mafija, monopol, moć, mediji, milicija, mreža, misterija..

: U P. M. Sve se plaća.

Tiho i ne preblizu Suncu.